''Futoški kupus'' ili kupus iz Futoga? Ukoliko bismo sada postavili pitanje na temu ''koliko smo spremni da sve što je starinsko, a kvalitetno, sačuvamo od zaborava?'', odgovor bi verovatno bio ''malo'' ili još gore ''vrlo malo''. A da više radimo, a manje zaradimo, to tek ne dolazi u obzir, rekla bi većina ljudi. Većina da, ali ne i futožani. Prošle godine, višegodišnji napori Udruženja ''Futoški kupus'' iz Futoga, urodili su plodom. Čuveni ''Futoški sveži i kiseli kupus'' stekao je zaštićeno ime porekla.

Ipak, priča o prvom zaštićenom agrarnom proizvodu sa ovih prostora stara je više stotina godina. Prva proizvodnja kupusa na ovim prostorima zabeležena je u Turskim spisima iz 1578. godine. Kasnije, u XVII veku, odlaskom Turaka sa ovih prostora, obnavlja se Futoški (Mitrovdanski) vašar, jedan od, u to vreme, najčuvenijih vašara u Evropi. Upravo sa tog vašara, futoški kupus su odnosili trgovci iz Persije, Bliskog Istoka, Turske, Rusije i Austrije. Danas, najveće količine futoškog kupusa se izvoze u Nemačku, odakle se distribuiraju na tržišta Velike Britanije i Saudijske Arabije, ali, i tržišta Francuske, Rumunije, Švedske, Austrije, Rusije i čak SAD, Kanade i Australije.

Međutim, izjednačavanje cena futoškog i ostalih hibridnih vrsta kupusa, čini da se pravi, čuveni ''futoški kupus'' sve manje proizvodi. Hibridne vrste se lakše gaje, potrebno im je značajno manje nege, otpornije su na različite bolesti i daju daleko veće prinose. Međutim, kvalitet hibrida (čak i kada potiče iz Futoga) i ''futoškog kupusa'' nije uporediv. Pravi, futoški kupus ima veći udeo šećera, više vitamina C, magnezijuma, fosfora, kompleksa vitamina B i sl. Više šećera, znači bržu fermentaciju, tj. kiseljenje kupusa traje svega 25 do 30 dana. Kako je običnom kupcu, teško da prepozna hibridni od ''pravog'' kupusa, važno je znati da se futoški kupus razlikuje i po izgledu. Njegova glavica je blago spljoštena, koren je kratak, a listovi meki i bez jako izraženih žila. Iskusne domaćice tvrde da, pored ukusa koji je zaista najbitniji, mekoća lista čini jedan od osnovnih kvalteta dobre sarme. Može biti, da je baš iz ovog razloga, istina nehotično, jedna prijateljica posle dužeg razmišljanja o različitim vrstama ljubavi, svom momku, danas mužu, na pitanje ''koliko me voliš?'' odgovorila: ''ma volim te ko sarmu!''.

Autor: mr Mirjana Maksimović

U našim krajevima oduvek postoji tradicija kiseljenja kupusa. Kiseli kupus je našim precima bio jedna od glavnih zimskih namirnica i izvor vitamina C.

Danas još uvek sledimo tradiciju spravljanja kiselog kupusa za zimnicu. Istina je da mnoge tradicije izumiru, ali ovoj se to ne bi smelo dogoditi, jer je kiseli kupus izuzetno hranjiv i lekovit.

Bogatstvo kiselog kupusa

Kiseli kupus oduvek je bio cenjen, posebno kao lek. Način njegove pripreme potiče od Slovena, a koristi se i dan danas. Poznato je da je moreplovac Džems Kuk svoju posadu hranio kiselim kupusom za prevenciju od opasnog skorbuta. Sebastian Kneipp njime je lečio dijabetes, giht, opekotine i upale. Lekovitost kiselog zelja nadilazi lekovitost mnogih poznatih biljaka.

Sto grama sirovog kiselog kupusa sadrži čak 20 mg vitamina C. Slede vitamin A, folna kiselina, magnezijum, gvožđe, fosfor, kalcijum, kalijum, natrijum i belančevine. Odličan je izvor vitamina B12, zbog toga se posebno preporučuje vegetarijancima i veganima.

Crveni kupus je i do sedam puta lekovitiji od belog, a njegova boja ukazuje da sadrži i lekovite antocijanine.


Lek za probavni sistem

Ono po čemu se kiseli kupus razlikuje od sirovog su probiotičke bakterije. Kiseli kupus je organska fermentisana hrana prirodno bogata probiotičkim kulturama. Zbog toga je kiseli kupus jako bitan u lečenju bolesti prouzrokovanih disbalansom crevne flore, posebno posle terapije antibioticima ili hemoterapije.

Blagotvorno deluje na želudac i creva, na njihovu mikrofloru i na peristaltiku, čime pogoduje varenju.
Pomaže i u probavi masnih obroka, kao i ubrzava metabolizam što pospešuje izlučivanje štetnih supstanci iz organizma i čisti i regeneriše jetru. Tako čisti krv, usporava starenje i jača otpornost organizma.

Rasol iz kupusa se mora redovno pretakati. Tečnost koju ste ispustili sa dna vratite u bure, i tako dva puta nedeljno.

Ako vremenski uslovi to dozvoljavaju, kupus u buretu može da stoji do maja, čak i juna meseca, a dotle uživajte u sarmama, podvarku, salati, pitama, rasolu...

Da li znate da je rasol, kao nusprodukt kiselog kupusa, čest sastojak dijeta za mršavljenje jer ubrzava varenje. Posebno je delotovran ako vas muči mamurluk.

Inače, kupus vrenjem ili fermentacijom ne gubi svoje korisne sastojke. Naprotiv, neki sastojci koji su dobri za zdravlje razvijaju se tek procesom vrenja.

Mlečna kiselina koja tada nastaje, jača imuni sistem, regulišu probavu, obnavljaju crevnu floru... Osim toga, kiseli kupus je odličan izvor vitamina K, C, B6, kao i folne kiseline.

Dakle, naseckajte kupus, pospite po njemu tucanu suvu papriku i u živajte do proleća.

Kiseli kupus pomaže u borbi protiv prehlade, čisti problematičnu kožu, snižava telesnu težinu i smanjuje toksine u krvi
dijeta, mrsavljenje, debljina,

Kiseli kupus nije obična namirnica, mnogi je nazivaju i superhranom. On jača imuni sistem, pomaže proces varenja i borac je protiv pojedinih vrsta raka. Ako se odlučite za ovu dijetu, za pet dana imaćete četiri kilograma manje.

U ovoj dijeti najzastupljenije su salate, ali, budući da traje samo četiri dana, vredi probati. Ako ništa, bar ćete znati da ste uradili nešto korisno za svoje zdravlje. Osim salata, dok ste na ovom režimu ishrane ješćete i meso, sir i hleb. Najbitnije je da se strogo pridržavate jelovnika i da ništa od namirnica ne izostavite, jer će jedino tako rezultati biti vidljivi.

Kiseli kupus je pun vitamina i minerala. Ako je redovno na jelovniku, pomaže u borbi protiv prehlade, čisti problematičnu kožu, snižava telesnu težinu i smanjuje toksine u krvi. Poboljšava imunitet. To je namirnica prepuna korisnih bakterija koje mogu pomoći u održavanju ravnoteže unutar sistema organa za varenje, ubrzava njegov rad, a nedavne studije pokazale su da kupus sprečava rast tumora, naročito u dojkama, debelom crevu, plućima i jetri.

Prvi dan

doručak: 175 g nemasnog sira i kriška integralnog hleba
ručak: 200 g kiselog kupusa i 100 g svinjskog mesa, kruška
večera: salata od 150 g kiselog kupusa, četiri rotkvice i pola krastavca. Salatu preliti jogurtom u koji ste dodali kašičicu mlevenih oraha

Drugi dan

doručak: salata od iseckane banane, 150 ml nemasnog jogurta i kašike natopljenih ovsenih pahuljica
ručak: supa od 200 g kiselog kupusa, 100 ml čorbe od povrća i 50 ml soka od jabuke. Dodajte dve slatke crvene paprike pet minuta pre nego što je supa gotova
večera: salata od 200 g kiselog kupusa i 150 g barene ribe

Treći dan

doručak: salata od pomorandže i 150 g nemasnog sira, posuta semenkama suncokreta
ručak: 150 g pržene ribe i 150 g kiselog kupusa
večera: palačinke od integralnog brašna i jednog kuvanog krompira i salata napravljena od 100 g kiselog kupusa naseckanog na kockice i prelivenog kašikom maslinovog ulja

Četvrti dan

doručak: kriška integralnog hleba, 50 g sira, jabuka
ručak: 200 g pečene govedine ili ćuretine i 150 g kiselog kupusa, nekoliko kolutova ananasa
večera: salata od paradajza, 100 g kiselog kupusa i 125 g slanine